Članak
RazgovorDistribucije
From GNU/Linux dokumentacija
| ← 1.2. Historija | Sadržaj | 1.3.1. Lista svih distribucija → |
[izmijeni] 1.3 Distribucije
Za razliku od komercijalnih programa, Linux ne razvija firma nego mnoštvo programera koji to rade iz hobija, u slobodno vrijeme. Rezultat njihovog rada je gomila koda, koja je za korisnika koji se ne razumije u programiranje potpuno neupotrebljiva. Distributeri Linuxa su kompanije i grupe ljudi koji popunjavaju ovu razliku između sirovog koda i gotovog softverskog proizvoda. Oni pružaju:
- gotov proizvod koji svako može jednostavno instalirati na svoj računar;
- tehničku podršku i pomoć za ovaj proizvod;
- literaturu, zanimljive "dodatke", naljepnice, majice, maskote;
- svoj rad oni takođe i naplaćuju.
Većina distribucija, pored najosnovnijih elemenata potrebnih za rad računara (kernel, shell, grafička okolina) daju i mnoštvo gotovih Linux aplikacija. Stoga pojedine distribucije zauzimaju i po nekoliko CDova ili DVDova; na tim medijima se nalaze stotine ili čak hiljade aplikacija, koje biste za neki drugi operativni sistem morali posebno kupovati ili downloadovati. Sve te aplikacije su pod GNU ili srodnom licencom, dakle slobodne.
Distribucije se međusobno razlikuju po mnogim stvarima: jednostavnosti instaliranja, izboru opcija koje se mogu promijeniti, izboru programa koje instaliraju po defaultu itd. Ovdje ćemo navesti nekoliko najpopularnijih distribucija. To su distribucije koje pokušavaju udovoljiti svakome, od početnika do server administratora, po čemu su najsličnije drugim popularnim operativnim sistemima. Firme koje stoje iza nekih od njih ostvaruju značajan profit.
| Pitanje: Koja je najbolja distribucija?
Odgovor: Pitanje je pogrešno; ispravnije je pitati: "Koja je najbolja distribucija za mene?" ili "Koja je najbolja distribucija za ovu ili onu namjenu?" Sljedeća web stranica će vam pomoći da se odlučite: http://www.zegeniestudios.net/ldc/index.php. |
Za vas smo pripremili posebne stranice sa više informacija o pojedinim distribucijama:
Bosanskohercegovačka Linux distribucija: BHLD
Najpopularnije distribucije:
 Debian |
|||
Radi lakšeg snalaženja na listi distribucija koje postoje, podjelili smo ih po paketima po kojima su izgrađeni.
Tu postoje dakle 3 grupe u koje se to sve može svrstati (ako se gledaju paketi), a to su:
.DEB bazirane distribucije
- Ovo su sistemi bazirani na Debian GNU/Linux distribuciji. Debian koristi tzv.deb pakete. Mnoštvo ovih paketa može se naći na internetu na Debianovim repozitorijima koje koristi Debianov packet manager - apt. Sve distribucije koje su nastale na Debianu mogu bez ikakvih problema da koriste .deb pakete čak i ako se radi o nekoj drugoj distribuciji.
.RPM bazirane distribucije
- RPM je skraćenica od RedHat Packet Manager. Ovaj packet manager je originalno proizveden u RedHat Linux distribuciji pošto se javljala potreba za nekim standardom paketiranja datoteka i mnoge današnje distribucije pakuju svoje pakete u .rpm formatu (SuSE, Mandriva, etc.).
- I za .rpm bazirane distribucije postoje napredni packet manageri poput apt-a: to su apt4linux, yum, urpmi i smart.
.TGZ/.GZ bazirane distribucije
- TGZ je skraćenica od tar gzipped archive. Ovi paketi inače sadrže izvorni kod programa kojeg morate ručno kompajlirati. Originalno se koriste u Slackware distribuciji, no na svim distribucijama možete instalirati (kompajlirati) ove pakete i imaju veoma dugu tradiciju na *nix sistemima.
- .FPM su paketi koji funkcionišu na isti način kao i .tgz/.gz paketi samo što imaju drugo ime. Tipičan primjer distribucije koja koristi ove pakete je Frugalware Linux.
Source bazirane distribucije
- Pojedine Linux distribucije uopšte ne koriste pakete, nego se izvorni kod programa direktno preuzima sa odgovarajućeg servera, kompajlira i instalira na sistem potpuno transparentno za korisnika.
- Najpopularnija source bazirana distribucija je Gentoo Linux, a tu su još i Arch Linux, Linux From Scratch i druge.
Pogledajte još i:
| ← 1.2. Historija | Sadržaj | 1.3.1. Lista svih distribucija → |
$ULKBiH: Distribucije v 0.0.1 04.11.2005. Exp $